HomeO KlubuNovostiGalerijaClanoviO veljku

 
 
HAJDUK VELJKO PETROVIC (1780- 1813)
Veljka , rodenog u Lenovcu kod Zajecara , njegov nemirni duh još 1803. godine vodi u hajduke .Cetovao je sa poznatim harambašom Stanojem Glavašem , sa cijom se rodakom Marijom kasnije i oženio i imao dvoje dece.
U pocetku Prvog srpskog ustanka Veljko je ratovao sa Stanojem Glavašem, Đušom i Vujicom Vulicevicem. Uz dozvolu Sovjeta ,
1807. godine , diže na ustanak svoj rodni kraj , Crnu reku. Licna hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo cine jednog od najvecih srpskih heroja o kome se pesme pevaju i vec za života ga uvode u legendu. Karadorde ga imenuje za vojvodu i poverava mu da cuva Banju, a kasnije i Negotin gde je junacki poginuo braneci Krajinu od Turaka.
Hajduk Veljko Petrovic, vojvoda Krajinski, cuva istocnu granicu Srbije, obezbeduje red i mir u Krajini, utvrduje Grad i šanceve oko njega. Na taj nacin Negotin dobija znacajnu ulogu u obezbedenju srpske granice prema turskoj vidinskoj armiji.
Medunarodni položaj Srbije 1812.godine, nakon što Rusija završava rat protiv Turske mirom u Bukureštu, sve se više komplikuje. Turci nude Srbima amnestiju pod uslovom da stanje u Srbiji bude kao pre ustanka. Medutim, Srbi ne žele ponovo Turke u svojim gradovima, vec traže autonomniju od Porte i tako rat postaje neizbežan.Posle prvih sukoba sa Turcima pocetkom 1813.godine, Veljko je sa svojom konjicom prodro do Vidina i zaplenio dosta stoke. Medutim, Turci su vec pripremili napad na Krajinu. Pocetkom jula 1813.godine, kod sela Bukovca, dolazi do prvog veceg boja u kome je Veljko sa svojim becarima do nogu potukao deo turske vojske. Posle tri dana velika turska vojska je prešla Timok i uputila se ka Negotinu.

(Spomenik Hajduk Veljku u Centru Negotina)

Uprkos savetima mnogih da bi sa raspoloživom vojskom, koja je brojala manje od tri hiljade ljudi naspram 16.000 Turaka, Krajinu mogao uspešnije da brani sa okolnih brda, Veljko, ipak, odlucuje da Turke saceka u utvrdenom Negotinu. Svakoga dana je Hajduk Veljko izlazio u susret Turcima i sa neiskazanom hrabrošcu se sa njima tukao, ali nadmocnija turska vojska je, ipak, uspela da se održi i da se oprezno primakne utvrdenom Negotinu. Uzalud je Veljko svake noci jurišao u turske redove i borio se nadljduskom snagom, vreme je ovoga puta radilo za Turke. Višednevna opsada Negotina potpuno je iscrpela njegove branioce. Municija je bila pri kraju, a pomoc nije stizala. Za to vreme Turci su bili sve bliže Veljkovim šancevima i neprekidno su tukli topovima negotinska utvrdenja. Gorele su i u plamenu nestajale negotinske brvnare, tresla se Baba Finka od turskih djuladi, rušile su se drvene kule. Pricalo se da je Veljko naredio da se pokupe sve metalne stvari, tanjiri i kalajna kandila i da se pretope u pušcanu municiju, pa je na kraju i talirima (metalni novac) punio topove kada su Turci negde ucinili juriš.
Devetnaestog dana odbrane, 18. jula 1813.godine, poginuo je Hajduk Veljko na Abraševom šancu, u trenutku kada je bodrio svoje borce da istraju. Tursko djule okoncalo je život proslavljenog Krajinskog vojvode. I uzalud su njegovi najbliži saborci pet dana krili njegovu smrt. Vojska je vrlo brzo osetila da je Veljko poginuo i preko noci, kroz negotinski rit, pobegla u Porec. I, kako je to zapisao Vuk Karadžic: ”Vrlo brzo ceo onaj kraj, a potom i sva Srbija pozna da Veljka nema”. Ostao je njegov životni moto "Glavu dajem, Krajinu ne dajem".

Design by Vlasta&Gujka